Златарска пољопривреда
У Стратегији Одрживoг развoја Oпштине Нoва Варoш 2010-2020.гoдине, пoљoпривреда и рурални развoј су oзначени каo приoритети развoја oпштине. Да је пoљoпривреда са разлoгoм стратешки приoритет oпштине, пoтврђују и следеће чињенице:
•Сеоско становништво чини 47,14% укупног становништва•До 01.09. 2017.године регистрованоје 2.930 ПГ са укупно расположивом површином пољопривредног земљишта 41.996 ha, а од тога 754 ПГ су носиоци жене
•Број газдинстава са мање од 5 ha пољопривредне површине је 1.808, са 5-20 ha је 1.098 ПГ, број ПГ са 20-100 ha је 30 и преко 100 ha је 1 ПГ
•Број говеда на територији општине је 9.010, од тога музних крава 5.652
•Број оваца 8.568
•Број коза је 310 и сл.
ПОЉОПРИВРЕДА ПО СЕКТОРИМА:
СТОЧАРСТВО
Због брдско-планинског карактера терена, надморске висине, која је на већем делу територије општине преко 1.000m, сточарство је традиционално најзначајнија грана пољопривреде.
Говедарство
Економски најзначајнији сектор сточарства је говедарство, односно произвoдња млека и млечних производа, а пре свега традиционалног златарског сира.
Према статистици:
•Говедарством се бави 1.180 ПГ ( пднпснп 45% укупнпг брпја ПГ)
•Прерадом млека и млечних прoизвода бави се 1.093 ПГ
•Прерадом меса бави се 131 ПГ
Према раснoм саставу доминира Домаће шарено говече, у типу сименталца, затим следи Сименталска раса, а у знатно мањем броју Холштајн-Фризијска, Монтафонска и Херефорд раса.Такође је регистрoвано свега пар примерака Буше, аутохтоне расе говеда која је некада доминирала овим просторима. Годишње се на индивидуалним пољопривредним газдинствима произведе у просеку око 900 t златарског сира. Млекаре откупе још око 3 - 4.000 t млека гoдишње у МЗ Божетићи у срцу говедарства златарског краја.
После 20 година, Нова Варош је у фебруару месецу 2016.године поново добила кланицу, овога пута у власништву фирме МТЗУР „Браћа Василић“.
Oвчарствo и кoзарствo
Пoтенцијали за развoј oвчарства и кoзарства су изузетни, штo збoг прирoдних услoва штo збoг векoвне традиције у овој грани сточарства. Међутим ти потенцијали нису ни из далека искоришћени, јер и ако се овчарством бави 253 ПГ, свега 10 газдинстава има више од 30 оваца.
Према најновијим подацима из 2017. године коза је свега 310 грла, а могућности за успешан узгој су вишеструко веће. Ретка су газдинства која се озбиљно баве козарством и која имају више од 10 коза. Свега 5 ПГ има више од 10 коза.
ПЧЕЛАРСТВО
Годишња производња меда на територији општине Нова Варош ( шумски и ливадски мед) је око 34-40 тона. Укупан број пчелињих друштав ( кошница) у 2017.години је 4700. У односу на 2013.годину тај број је скоро удвостручен што указује на огромне потенцијале и могућност за даљи развој пчеларства у нашој општини. Током 2013. године извезено је 20 тона меда у Италију.
Удружење пчелара „Златарка“
Председник удружења Драган Дивац
Бистрицабб,31320 Нова Варош
Е-маил: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Телефон: 063 805 71 89
У општини постоје изванредни услови за узгој речних и језерских врста рибе, а посебно поточне пастрмке. Тренутно се годишње произведе око 30 тона поточне пастрмке,али су потенцијали далеко већи.
Производња поточне пастрмке: Ђурђе Виторовић
Бела Река бб, 31320 Нова Варош
Телефон: 031 562 571; 064 122 02 11
РАТАРСТВО
Стрна жита
Ратарска производња није примарна пољопривредна производња обзиром на величину и конфигурацију поседа као и климатске услове. Намењена је првенствено сопственим потребама, односно производњи сточне хране за сопствено газдинство, а валоризује се кроз продају живе стоке, предају млека или продају млечних производа. Гајењем житарица у златарском крају бави се око 100 пољопривредних домаћинстава на неколико стотина хектара. Најзначајније ратарске културе у општини су овас и јечам, а знатно мање се наводе раж,пшеница и кукуруз.
Помало заборављена житарица спелта или крупник се све више жање у златрском крају.комЗбог својих изванредних нутритивних својстава, као и могућности гајења на органски начин,има добру перспективу за даље ширење.
Хељда
За хељду се каже да је краљица планина. У златарском крају се традиционално гаји и користи као здрава, лековита и хлебна биљка још од Косовског боја, па златарски крај традиционално подиже њиве и оранице под овом псеудоцереалијом, изузетно цењеном по својим нутритивним својствима.Хељда има једну врло занимљиву особину, коју нема ни једна друга житарица. На зељастој стабљици развија се и до 2000 мирисних, белих, ружичастих и црвених цветова, сложених у гроздасте цвасти, врло богате нектаром, па их радо посећују пчеле. Кратког је вегетационог периода и брзог раста. Сазрева за отприлике три месеца од часа сејања, па је врло погодна као предусев.
Према процени Пољопривредне службе, на теритрији општине Нова Варош, хељда се узгаја на површини од 120-150ha, а могући потенцијали уз подизање нових засада прелазе укупну површину од 200-250ha.Тренд у свету и у Србији је подизање свести о здравој исхрани и добрим намирницама, међу којима се хељда налази у самом врху.
Традиционално гајење пољопривредне културе, са подручја очуване животне средине као што је подручје Златара, представљају изузетно вредне тржишне производе.Квалитет и искуство у гајењу и преради хељде могуће је преточити у контролисани технолпшки поступак производње хељдиних производа, што ће резултирати повећању примарних и прерадних капацитета, упошљавању локалне радне снаге, подизању конкурентности домаћих производа.
Хељда је препозната као потенцијал за економски развој општине.У вези са тим израђена је Студија економске оправданости за подизање прерадних капацитета.Студија је доступна потенцијалним инвеститорима.Произвођачи хељде са падина Златара су већ одушевили посетиоце на највећем светском сајму органских производа „Биофиш“ у Немачкој, а увелико примењују и искуства из Словеније, где постоји добро развијен начин производње и прераде алтернативних жита..
За све детаљније информације обратите се:
Тел. 033 63 533
Е-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Удружење произвођача хељде „Златарска хељда“
Контакт: Председник удружења Јекослав Пурић
Тел. 060 56 99999
ВОЋАРСТВО
У општини Нова Варош и поред постојања традиције, потенцијали за развој воћарства недовољно су искоришћени.Основни узрок су ограничавајући агроекплпшки услови за бављење овом врстом производње.
Воћњаци заузимају укупну површину од 1.178 hа.Од тога плантажних воћњака је 107ha, а екстензивних 1.072ha. Највеће површине су под :
•Шљивом 825 ha,
•Јабуком 159 ha,
•Крушком 82 ha
•Малином 37 ha
У последњих пар година број засада под малином се повећава, али се малина углавном гаји на уситњеним парцелама од 5 до 15 ари.
Ниво примене агротехничких мера у засадима који се култивишу варира од године и зависи од финансијске моћи газдинстава, а не потребе за третирањима.Оно што је од посебног значаја за даљи развој воћарства јесте постјање савремене хладњаче на територији општине, капацитета 1.500 тона замрзнутог воћа. Хладњача је у власништву компаније АД „Златарпласт“
Тел : 033 61-370
Факс: 033 61-563
E mail : Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Удружење произвођача јагодичастог воћа „Златни брег
Контакт: Председник удружења Милутин Живковић
Тел. 064 298 98 93
Адреса: Карађорђева 32, 31320 Нова Варош
ПОВРТАРСТВО
Кромпир
Од повртарских култура у општини је традиционално најзначајнија производња кромпира.Површине под кромпиром варирају у зависности од године, али се у последњих неколико година бележи значајно смањење производње кромпира.Основни узрок смањења производње су ниске цене и несигуран откуп.Просечан принос кромпира на мањим газдинствима је 10-15 t/ha, док је код већих, робних произвођача принос далеко већи.Уколико би постојао организован откуп или одговарајући прерадни капацитети производња кромпира би се могла вишеструко увећати.
Остале повртарске културе
Од осталих повртарских култура, нешто више се узгајају шаргарепа и црни лук.Остале повртарске културе се узгајају на знатно мањим површинама, углавном за сопствене потребе, тако да нема великих робних произвођача поврћа.Производња поврћа се заснива у баштама или импровизованим пластеницима мале површине. У њима се одгајају парадајз, паприка, краставци... На овим површинама се углавном примењује наводњавање.
Пласман кромпира и шаргарепе није организован, а откуп тржишних вишкова врше накупци.Код осталих повртарских култура нема већих тржишних вишкова.Слично као и код кромпира, уз осигурање адекватног и организованог откупа постоји потенцијал за значајно повећање произвoдње овог поврћа.
ПОТЕНЦИЈАЛИ - АЛТЕРНАТИВНЕ ГРАНЕ И ДИВЕРЗИФИКАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ
МОГУЋНОСТИ ЗА АГРОБИЗНИС
-Изградња прерадних капацитета за производњу и прераду млека и меса (фарме, млекаре, кланице).
И поред расположивих ресурса,завидног сточног фонда и потреба тржишта у општини непостоји озбиљнија прерада меса.Општина има само једну кланицу,иако су потребе за прерадом меса много веће.
С обзиром да је златарски сир од 2013.године производ заштићеног географског порекла јавља се потреба за већом производњом и потрошњом овог производа,а самим тим и за већим бројем фарми и млекара које ће га производити.
-Органска производња – могуће је засновати на око 10.000ha, посебно у области сточарства, узгоја житарица, јагодичастог воћа, неких повртарски култура (кромпир, шаргарепа,хељда...)
-Подизање плантажа и прерадних капацитета за јагодичасто воће (малина, купина, борпвница, јагода, аронија...).у последњих пар година број плантажа на којима се узгаја малина је знатно повећан,што је уједно вртило у живот многа напуштена села у нововарошком крају.
-Производња и прерада кромпира и житарица (нарочито хељде, ражи, јечма, тритикалеа, спелте)…
-Пчеларство – ливадски и шумски мед и други пчелињи производи (млеч, прополис, пплен...)
-Узгој рибе – на потоцима и у језерима
-Откуп и прерада шумских плодова (шумска јагода, борпвница, купина ...), печурке (вргањ, лисичарка, рудњача...) и леквитог биља (матичљак, хајдучка трава, дивља нана ...)
За детаљније инфoрмације o мoгућнoстима улагања у агро сектор (примарни и прерађивачки) у општини Нова Варош, можете контактирати Одељење за привреду и локални економски развој општине Нова Варош:
Тел. 033 63 533
Е-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
У Ужицу постоји Пољопривредна саветодавна стручна служба која је у служби пољопривредника и чији је основни задатак унапређење пољопривредне произвидње, биљне и сточарске на имањима пољопривредних произвођжача и задруга, увођжење нових сората поњопривредног биља и раса домаћих животиња као и увођење савремене технологије у производњу.
Подручје рада Пољопривредне стручне слижбе „Моравица“ Ужице су подручја општина Ужице, Бајна Башта; Косјерић, Чајетина, Нова Варош, Прибој и Пријепоље које покривају површину од 4.452 km2, имају 374 насељених места у којима живи око 380.000 становника и 25.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, 240.000 ha пољопривредног земљишта од чега 48.000 ha ораница, 15.000 ha воћњака и 177.000 ha ливада и пашњака.