Opština Nova Varoš - Opštinska uprava.

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Насловна Привреда

Привреда

Ел. пошта Штампа ПДФ

ПРИВРЕДА НОВЕ ВАРОШИ

        У општини Нова Варош послује 507 привредних субјеката, од којих је 73 представника привредних друштава, а остатак од 85% чини сектор преузетништва. Од укупног броја, 34 привредна субјекта су са седиштем ван Нове Вароши – Дринско Лимске ХЕ, ЈП Србија шуме, Телеком, банке, осигуравајућа друштва, трговинске радње,... Мала предузећа су изразито доминантна, тачније у општини Нова Варош присутно је 6 средњих предузећа од којих је једно јавно предузеће – ЈП 3.Септембар.

Привредна друштва

73

Предузетници

434

Укупно

507

 Број привредних субјеката по секторима привреде

Сектор

Привредна друштва

Предузетници

Укупно

Процентуално учешће привредних субјеката по секторима

Примарни

4

20

24

4,74

Секундарни

33

102

135

26,62

Терцијарни

36

312

348

68,64

Укупно:

73

434

507

100,00

 Преглед учешћа привредних субјеката према делатности у односу на укупан број регистрованих привредних друштава и предузетника:

Назив делатности

Број привредних друштава

Број предузетника

Укупно

%

Прерађивачка индустрија

33

105

138

27

Трговина на велико и мало

16

124

140

28

Саобраћај (такси превоз и друмски превоз терета)

4

72

76

15

Шумарство и сеча дрвета

 

22

22

4

Угоститељство

3

52

55

11

Грађевинарство

3

8

11

2

Фризерски и козм. салони

 

29

29

6

Агенције (рачуноводство и књиговодство)

 

12

12

2

Остало 

14

10

24

5

Укупно 

73

434

507

100 

 Дакле, 81% привредних субјеката своју делатност усмерава на прерађивачку индустију, трговину, саобраћај и угоститељство.

Структура прерађивачке индустрије:

Прерађивачка индустрија

Привредна друштва

Предузетници

Укупно

%

Прерада дрвета и производа од дрвета

7

30

37

27

Производња прехрамбених производа

6

23

29

21

Производња текстила и одевних предмета

3

8

11

8

Производња пластике и гуме

2

1

3

2

Остало

15

43

58

42

Укупно

33

105

138

100

 

 I Привредне делатности и инвестициони потенцијали

Стратешки циљеви развоја општине Нова Варош су енергетика, туризам и пољопривреда. Даљи развој ових делатности индиректно ће утицати на унапређивње прерађивачке индустрије која је за сада доминантна грана привреде.

1.1 Енергетика

Енергетика је традиционално водећи сектор привредног развоја општине Нова Варош коју у највећој мери представља привредно друштво Дринско-Лимске ХЕ доо, којем су Лимске ХЕ припојене 2005.године. Данас ово јавно предузеће запошљава 170 нововарошана. 

О Лимским хидроелектранама

До 1950.год Нова Варош је била обична касаба, са зградама изграђеним од чатме и покривеним шиндром, осим цркве, џамије, зграде Општине и Соколског дома. Болница је била у приватној кући са једним лекаром и апотекаром. Варош без водовода и канализације са сеоским кућама већином покривеним сламом, а ноћу осветљаване петролејкама...нова градилишта преобразила су насеље и дале му данашњи изглед.

Као ниска бисера никла су међу брдима, куда је раније ломовратно хуктао Увац, златарска језера. Својом чаробном лепотом изменила су пејзаж у крају између Златара, Јавора и Златибора, али и својом благотворном водом од 500 милиона m³ изнедрила су светлост која живот значи.

Моћне воде златарских језера већ одавно покрећу турбине хидроелектрана: Бистрица, Кокин Брод, Увац и Потпећ које користе снагу река Увца и Лима. Укупна инсталисана снага износи 211 MW електричне енергије док укупна годишња производња износи 660 милиона КWh. 2/3 произведене енергије је вршно акумулациона енергија, што је врло значајно за периоде највеће потрошње струје ( пикови у потрошњи ел.енергије и зимски месеци када је максимална потрошња ел.енергије у целој земљи). Због тога је значај варошких ХЕ за стабилност електро-енергетског система земље велики. 

Од свог изворишта до ушћа у Дрину, Лим протиче у дужини од 211км, са висинском разликом од 721м, или просеченим падом од 2,9‰. Ширина и дубина реке зависи од водостаја. 

Увац – највећа притока Лима има извориште на источном делу слива реке Дрине. Своје воде добија са планина па се тако извориште Увца формира од саставака низа потока са североисточне падине Озрена. Укупна површина слива Увца износи 1.344км2, са средњом надморском висином 1.300м. Дужина његовог тока је 115км, а висинска разлика 657м. 

 
Изузетни хидропотенцијали препознати су и за изградњу минихидроелектрана на златарским рекама. Просторним планом општине Нова Варош предвиђена је изградња 20 МХЕ. Према локацијама које су просторним плановима јединица локалне самоуправе предвиђене за изградњу енергетских објеката за производњу енергије на бази водних ресурса, општине је надлежна за издавање дозвола за изградњу 6МХЕ, док је Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине било надлежно за преосталих 14 МХЕ које су обухваћене Просторним планом подручја посебне намене Специјалног резервата природе Увац. За сада су изграђене и стављене у погон 3 МХЕ на реци Бистрици – Речице ( инсталисана снага 930 KW), Црквине( инсталисана снага 850 KW) и Hydra-elektrо ( инсталисана снага 100 KW), док су још 3 у поступку издавања локацијских и грађевинских дозвола. Инвеститори су домаће компаније и конзорцијуми, али велико интересовање су показале и италијанске компаније.

1.2 Инвестициони потенцијали у енергетици

Инвестициони потенцијали у енергетици су изузетни и веома значајни за даљи развој целе заједнице. Општина Нова Варош је препозната као велики ресурс како за производњу електричне енергије на бази водних ресурса, тако и за производњу енергије из обновљивих извора.

МХЕ и ХЕ Бистрица 2 су најзначајнији пројекти у области хидро-потенцијала, док је дрвна биомаса тренутно најдоступнији ресурс обновљивих извора.

ХЕ Бистрица 2 један је од приоритетних пројеката Министарства енергетике за који постоји велико интересовање инвеститора из Канаде и САД.  Вредност инвестиције у изградњу реверзибилне ХЕ Бистрица 2 износи 600 милиона еура. Пројектно-техничком документацијом предвиђена је инсталисана снага од 680 MW, што највише говори о значају самог пројекта и избору стратешког партнера.  Почетак пројекта планиран је за 2015.годину, а завршетак у 2020.години. Тренутни статус пројекта: У току је уговарање израде Студије оправданости са Идејним пројектом и Студије о процени утицаја на животну средину.

У циљу стимулисања експлоатације обновљивих извора енергије, општина Нова Варош је 2009.године израдила Студију: Потенцијали и могућности коришћења дрвне биомасе за производњу енергијени економски развој општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље. Са 22.400ha шуме, Нова Варош се убраја у једну од најшумовитијих општина у Србији – 38.6% површине општине је под шумом ( републички просек је 29%). Око 83% дрвне запремине на пању налази се у државним шумама којима газдује ЈП Србија шуме. Студија је показала да су у општини Нова Варош енергетски потенцијали из дрвне биомасе већи у односу на годишњу енергије из мазута за 4,95 милиона KWh. То значи да расположиве количине могу у потпуности да задовоље тренутне потребе за енергијом као и да омогуће проширење постојећих капацитета и мреже корисника или покретање когенерацијских постројења за производњу топлотне и електричне енергије. Пројекат Когенаративног постројења за производњу електричне и топлотне енергије уврстан је међу 8 најбољих ЈПП пројеката од стране Naleda и USAIDa и представља овогодишњи вид промоције општине Нова Варош на аеродрому Никола Тесла, као повољне дестинације за инвестирање у области обновљивих извора енергије са потенцијалом производње 20 милиона KWh енергије. Дрвна биомаса представља потенцијал и за производњу електричне и топлотне енергије. Општина Нова Варош улаже велике напоре да промовише овај потенцијал и привуче заинтересоване партнере за реализију и изградњу когенеративног постројења у коме би се производило укупно 20 милиона КWh годишње енергије, од тога 14 MWh топлотне енергије.

Први инвеститори за сакупљање и прераду дрвне масе стигли су у Нову Варош. Захваљујући испитивањима и резултатима Студије Потенцијали комерцијалног коришћења дрвне биомасе за производњу енергије и економски развој општине Нова Варош, наш град је препознат као велики ресурни центар за прикупљање и обраду дрвне биомасе у сечку и пелет – зелене енергенте XXI века. С тим у вези, крајем 2013.године у Новој Вароши су подигнути нови капацитети за производњу пелета у оквиру производног погона Nanix wood doo. Планирана годишња производња износи 16.000t са инсталираном линијом капацитета 2,5 t пелета/h. 80% сировине чини отпадно дрво које се организовано скупља у шумама Златара, док се пиљевина допрема са мини пилана. За производњу 1t пелета потребно је 2м³ отпадног дрвета, односно 6 м³ пиљевине. Тржиште за пласман својих производа,  Nanih wood doo не обезбеђује само у Србији, већ извози у европске земље – до сада је у Италију извезено 100 t, док је за Словенију уговорена количина од 25 t/дану што су изузетни резултати за један млад погон.

2. Прерађивачка индустрија

Поред сектора енергетике, прерађивачка индустрија је носилац развоја општине Нова Варош. У оквиру овог сектора најразвијенија је производња пластике и гуме, затим дрвно-прерађивачка делатност, производња прехрамбених и текстилних производа.

Прерада пластичних маса:

Са традицијом производње пластике још од 1959.године у Новој Вароши успешно послују привредна друштва Златарпласт АД и Пластика АД, као једни од главних носилаца привредног развоја општине. ЗлатарПласт АД је од почетне прераде пластике проширио је своју делатност на прераду гуме и откуп и прераду воћа. Производи од пластике израђени у Златарпласту добијају се технологијом бризгања, дувања и коекструзије према захтевима стандарда ISO 9001. Производни капацитет 5.000т сировине годишње. Из широког портфолија издвајају се производи намењени индустрији и широкој потрошњи: разне врсте буради, канистера, канти и посуда, затим coex боца за агресивне материје, носиљке за флаширана алкохолна и безалкохолна пића, као и програм техничких позиција за ФАП Прибој. Осим српског тржишта на коме снадбевају реномиране произвођаче попут Coca Cola, Књаз Милош АД, Апатинска пивара, велики део производње пластике извозе у Црну Гору, Македонију, Румунију и БиХ. Своје успехе ово предузеће гради захваљујући 287 запослених радника и уједно представља привредни субјект који запошљава највећи број радника у општини Нова Варош. Предузеће Пластика АД  представља пример успешне приватизације, уз велика улагања и наслеђену know-how технологију. Основна делатност је прерада пластичних маса а производни програм чини више од  100 производа дуване, филмоване и бризгане амбалаже: бурад, балони, канте, гајбе, санке, најразличитије врсте фолија – термоскупљајуће, koex фолије, фолије за млеко, пластенике, антифог, малч, PE црева и фолије дужине до 8m, са могућностима flexo штампе у 6 боја. На годишњем нивоу, предузеће преради преко 3000 т сировине. 33% производње извози у Бугарску, Румунију, Грчку и бивше ЈУ републике. Број запослених радника у Пластици ад је 95. Осим ова два гиганта прерада пластике присутна је и у погонима мањег капацитета:

·         ППП Тргопром Бошњаковић доо преради годишње око 400т сировине, са 9 запослених радника. Основни производи је ПЕ филмована амбалажа ( џакови, вреће, кесе, термоскупљајућа фолија, штампана фолија у 4 боје). 15% укупне производње извезу у Црну Гору и БИХ.

·         ИНТЕРПРОДУКТ ДОО - Предузеће има широк асортиман: производња седишта за аутобусе, железницу, тракторе...  и Интегрални полиуретани   (гумени заптивци, гајбе за воће, полиетиленска фолија...). Предузеће извози близу 20% своје производње у Словенију, Македонију, БиХ, Бугарску и Турску, у којој има и своје представништво.

Металска индустрија

Као значајан представник металске индустрије присутно је предузеће АД Слога које основано 1960.године. Слога АД запошљава 53 радника и бави се производњом ауто делова, хидраулике и пнеуматике за теретна возила, аутобусе, тракторе и др. Највећи део производног програма намењен је за возила ФАП Прибој. Поред тога предузеће сарађује и са другим домаћим финалистима као што су: Икарбус Нови Београд, ИМТ Нови Београд, ИМР Раковица и други.Предузеће поседује међународни стандард JUS ISO 9001:2001.Од производног програма издваја се: Хидрауличне дизалице за привредна возила, аутобусе и тракторе; Осовински и кабински амортизери; Хидраулични цилиндри и пумпе; Вентили за ваздушна огибљења; Вучне куке различитих носивости; Кочиони цилиндри; Цилиндри за спојнице; Водене пумпе за моторе; Крстови кардана; Многи други механички склопови. Око 7% производног програма се извози у Немачку, Грчку и бивше југословенске републике. За један број производа предузеће поседује Уверења о квалитету издато од стране Mercedes-Benza.

Дрвно-прерађивачка индустрија

У оквиру дрвно–прерађивачке делатности развијено је предузетништво: укупан број мини пилана за примарну обраду дрвета достигао је број од 140. Обрада и финализација дрвета је дугогодишња традиција златарског краја, у коме је до пред крај XX века пословала реномирана индустрија намештаја Инова. Квалификована радна снага са пренетим искуством из великих погона Инове, доступност ресурса, погодна локација општине на тромеђи са СЦГ и БИХ, велике су погодности које су иницирале прогресиван развој ове делатности. Богатство шумама, нарочито четинарским утицало је на подизање великог броја малих пилана које годишње прерађују просечно по 4.000m³ трупаца. Издваја се и неколико пилана изузетног капацитета до 30.000 m³ трупаца годишње – Златаршпед доо, 11.Мај доо, СЗПР Вихор, СЗТР Наташа, СР 27.Март, СТПР Панонија.

3. Пољопривреда и производња хране на Златару

Осим доброг дрвета, на обронцима Златара и Муртенице расту дивље и лековите траве, шумско воће и печурке, пасу стада оваца и говеда чији је квалитет надалеко познат и цењен. Kвалитет трава и екстензивни узгој млечних грла која слободно пасу на пашњацима, гарантују изванредан квалитет млека који се у процесу зрења преноси на препознатљив и непоновљив аутохтони Златарски сир.

3.1 Златарски сир – бренд нововарошког краја

СПЕЦИФИЧНОСТ ПОДНЕБЉА: Златарски сир вековима на традиционалан начин справљају планинке из сеоских домаћинства подно Златара који због ливада и лековитих трава које расту на брдима преко 1.200m висине има специфичан укус и квалитет. Данас је производња сира наука али и уметност. У добар сир слије се сва природа околине у којој се прави. Вода, ваздух, ветрови, трава и ароматично биље дају му природни печат квалитета по коме се препознаје и зато се чувеним сиревима добро зна географско порекло. Швајцарци су још почетком 17. века законом заштитили квалитет Ементалера, па се његов укус вековима не мења. Французи су заштитили 44 врсте свога сира, што чини преко десет одсто укупне производње сира код њих. Рокфор, позната врста француског сира, заштићен је још у 15. веку. : Порекло прехрамбених производа је од великог значаја за означавање вишег квалитета на тржишту јер ознаке порекла гарантују да специфичност и квалитет производа настају у споју природних ресурса и традиције, знања и вештина које се преносе генерацијама. Влада Швајцарске је препознала изузетност златарског сира међу 76 домаћих производа и подржала сертификацију гео-порекла са пројектом вредним 35.000CHF. Након двогодишњег залагања домаћих произвођача и општине Нова Варош, уз подршку организације SEEDEV и донатора Владе Швајцарске, златарски сир је у јуну 2013.године коначно добио сертификат о заштити географског порекла. Тиме је златарски сир као посебан и изузетан производ  званично ушао у породицу националних, етно бреднова.  

Подручје производње Златарског сира смештено је између река Увца, Вељушнице, Кладнице, Милешевке и Злошнице и састоји се од станишта богатих водама и великом пејзажном и биолошком разноврсношћу. Како препознати прави Златарски сир? Традиционални производ златарског краја је пуномасни сир са минимум 50% млечне масти, млечно беле до бело жуте боје,  правилних кришки дебљине од 1 до 2 cm. Пресек кришке има збијену структуру са малим шупљинама или је без шупљина. Својственог  је мириса на млеко са благим мирисом ферментације, без мириса на кисело.  Златарски сир обележава јасно изражен пријатан укус ферментисаног сира, слан је и без присуства горчине. При жвакању осећа се пријатна арома која дуго траје и кремаста структура сира која се топи.За набавку правог Златарског сира, контактирајте неког од традиционалних произвођача са територије заштићеног порекла. Познати по својој гостољубљивости,  Златараци конзумирају Златарски сир уз сваки оброк. Традиционални специјалитети златарског краја попут хељдопите,  хељдиних палачинки са сиром, проје, пита савијача, пуњене паприке незамисливи су без Златарског сира.

У селу Божетићи, у срцу производње заштићеног златарског сира, регистрована домаћинства произведу 1.000t. Од укупно 5.337 музних крава, око 2.500 се налази на подручју овог села. 30% производње млека се умерава на откуп код млекара, са укупном дневном количином од 10.000 литара.

Промоција овог бренда као и оцена квалитета производа златарских домаћина, одржава се сваке године на Златарској сиријади. Прва сиријада одржана је на Петровдан 1997.године у Булатовићима на Златару. До сада је одржано укупно 17 сиријада, већином у селу Божетићи. Од 2013.године Златарска сиријада се званично одржава у Новој Вароши у оквиру манифестације ЗЛАТАРФЕСТ. Циљ овог традиционалног такмичења произвођача је промоција квалитета, привредних и туристичких потенцијала сада званичног бренда Златара – Златарског сира.  Сиријада окупља велики број учесника – произвођача овог деликатеса. Такмичење се одвија по строгим критеријумима и у сарадњи са стручном комисијом коју чине еминентни експерти из области млекарских производа, са пољопривредних факултета и института прехрамбених технологија.

За ближе информације о златарском сиру и регистрованим произвођачима овог специјалитета погледајте званичну интернет презентацију www.zlatarskisir.org.

3.2 Прерада млека и млекаре на Златару

Осим традиционалне производње сира у домаћој радиности, на територији Нове Вароши присутна је индустријска прерада млека и млечних производа у погонима млекара: ЗЗ Зеленика плус, Виском од и Златарка доо. Годишњи обим откупа млека са територије општине је нешто изнад 2 милиона литара. Највећи део производње усмерен је на производњу пуномасног сира – 250t, док се полумасног сира произведе годишње око 60t. Годишња производња кајмака у млекарама креће се око 20t, а качкаваља око 3t. Јогурта и киселомлечних производа испоручи се тржишту у годишњем обиму од 96.000 литара. Осим задовољавања српског тржишта, млекаре извозе 35% своје производње највише у Црну Гору.

3.4 Прехрамбени сектор

У оквиру производње прехрамбених производа, осим прераде млека, у општини је присутна и прерада житарица, воћа и поврћа. Привредно друштво Златарпласт ад са расхладним капацитетима у оквиру хладњаче преради 1.500t малине и шљиве намењене извозу у земље ЕУ. Одрживост породичног бизниса и пример добре праксе у овој бранши, свакако је "Варошанка"д.о.о. - породична фирма основана 1990. године. Предузеће се бавило откупом, прерадом и извозом шумске печурке на тржиште Италије. Како је дошло до промене климе и смањеног рода шумске печурке, предузеће је почело да се бави производњом здраве хране, слатког, џемова, ајвара и салата, као и откупом златарског меда. 2013.године Варошанка је ланисирала линију Ђердана – деликатесно воћно слатко од шљива и кајсија пуњених бадемом и орасима. Сви производи су без конзерванса и адитива, произведени по традиционалној варошкој рецептури од квалитетног воћа и поврћа које се узгаја у нашој околини а и шире. Предузеће запошљава 10 сталних радника. У току је потписивање уговора за извоз ових производа на тржиште Русије и УАЕ. Након потписивања ових уговора, планира се повећање броја запослених радника.

У оквиру производње кондиторских производа, истиче се производња чоколадних филова и кремова у погонима ПТР Авдић. БАШ КРЕМ је водећи носилац бренда кога на годишњем нивоу произведу у количинама од 1.250тона. 40% производње се извози у бивше југословенске републике. На програму производње крема запослено је 12 људи, док је капацитет инсталиране линије 2.500т годишње. У скорије време у  Новој Вароши је освојена и занатска производња и обланди – СЗТР МБ произведе на месечном нивоу 115.000 комада кора за обланду са 4 запослена радника, и извезе 30% производње у Хрватску.

Златарска хељда је добро позната међу потрошачима као безглутенска намирница, изузетних нутритивних вредности. На Златару је највећа могућност да у Србији набавите домаћу хељду уз још додатну предност да овде можете наћи и једину органску домаћу хељду која се узгаја на висинама изнад 1.200м. Најистакнутији произвођачи хељдиног брашна и јастука од хељдиних љуспица су Агро Златар и Делфин НВ, који су уједно и мећу 5 највећих узгајивача хељде. Општина Нова Варош је 2013.године добила Награду за афирмацију органске производње и очување аутохтоних сорти (Међународни пољопривредни сајам, Нови Сад, 2013.) као прва органска општина у Србији. До сада је сертификовано око 10ha житарица – хељда, спелта и раж. Годишња производња хељде на територији општине је пројектована на 300т осушеног хељдиног зрна. Ова ратарска култура препозната је као аутохтони ресурс општине са великим потенцијалима у финализацији широке палете производа – од различитих врста мешавине брашна, палачинака, тестенина, прженог и ољуштеног зрна хељде, експандираних производа, као и асесоара и сувенира пуњених хељдиним љуспицама. Општина је израдили студију економске оправданости улагања у подизање прерадних капацитета која је доступна заинтересованим инвеститорима са потенцијалном локацијом.

 Запосленост

Годишњи просек запослених, у општини Нова Варош, је 2430 запослена.

Број запослених у привреди:

Привредна друштва

871

Предузетници

605

Привредни субјекти чије је седиште ван Нове Вароши (Лимске ХЕ, Србијашуме…)

410

Укупно

1886

 Број запослених у јавном сектору је 715, тако да је укупан број запослених лица 2.601.

Број запослених по секторима привреде

Сектор

Број запослених

%

Примарни

78

4,14

Секундарни

1093

57,95

Терцијарни

715

37,91

Укупно

1886

100,00

             Подаци показују да је број привредних субјеката који делује у оквиру терцијарног  сектора три пута већи од оних који се налазе у секундарном сектору. Међутим, када је у питању број запослених, знатно је више радника (1093 спрам 715, тј. 58% : 38%) запослено у секундарном сектору!          

            Индикативан је мали број привредних субјеката у примарном сектору. Овај сектор се мора посматрати у ширем, свеобухватнијем смислу. Свакако се у њега морају укључити и индивидуална пољопривредна газдинства.

Привредни субјекти који запошљавају највећи број радника

Привредни субјект

Број запослених

Златарпласт

287

Лимске хидроелектране

170

Пластика

95

ЈКП

88

Слога

72

Сложна браћа

40

Златаршпед

37

Електросрбија

35

Србијашуме

33

Наних wood

25

Златар превоз

21

ПТТ

21

Резерват Увац

20

Укупно

944

 Дакле, 2,40% (13/541) привредних субјеката запошљава 50,05% (944/1886) радника! Oвај индикатор довољно говори о огромном значају управо ових привредних субјеката за развој привреде у општини Нова Варош и за, исто тако, број запоселних радника. 

Привредни субјекти према броју запослених радника

Број радника

Број привредних субјеката

%

мање од 5

485

89,65

5-10

36

6,65

11-20

7

1,30

21-30

4

0,74

31-40

4

0,74

Преко 40

5

0,92

Укупно

541

100

 

 Највећи број привредних субјеката (90%) запошљава мање од 5 радника. С друге стране, више од половине привредне активности се одвија у преосталих 10% субјеката. Преко 50% запослених, запослено је у малим предузећима. Прерађивачка индустрија упошљава највећи број радника, око 45%, а затим трговинска предузећа око 20%.

Према евиденцији НСЗ Пријепоље, филијала Нова Варош из децембра 2013.године, укупан број незапослених лица је био 2.539. Незапослена лица којих највише има на евиденцији су:

1.      према степену стручне спреме- I и III степен стручне спреме су најзаступљенији, док незапослених лица са вишим и високим образовањем има 253;

2.      према претходном радном искуству – 77,4% незапослених је већ било у радном односу

3.      према годинама старости-незапослена лица старости од 45-49 година и лица старости од 50-54 године – укупно чине 30% незапослених

4.      жене – 50,7% од укупног броја незапослених

5.      незапослених лица до 30 година старости - укупно има 548 или 21,58 %  укупно незапослених у Новој Вароши (од тога 269 су жене).

Циљ запошљавања је повећање запослености односно успостављање стабилног и одрживог тренда раста запослености на тржишту рада. Политика запошљавања у општини Нова Варош утицаће на раст запошљавања и одрживо повећање запослености, првенствено у приватном сектору. Образовањем Локалног савета за запошљавање и доношењем ЛАПЗ, општина Нова Варош је препознала могућности да утиче на политику запошљавања на својој територији и да установљава мере за повећање запослености.

За спровођење програма у периоду од 2009. до краја 2013 године општина је укупно уложила 36.254.504,00 динара. За реализацију мера активне политике запошљавања из ЛАПЗ, средства су планирана Одлуком о буџету општине Нова Варош за 2014. годину у укупном износу од 50.000.000,00 динара.

Програми и мере активне политике запошљавања који ће се у циљу повећања запослености и смањења незапослености  у 2014. години реализовати су:

1. Подршка самозапошљавању

2. Субвенције за запошљавање послодавцима

3. Јавни радови

4. Подстицање запошљавања младих путем финансирања програма  оспособљавања за самостални рад у струци:

а) Програм приправника

б) Програм стручне праксе

5. Програм стицања практичних знања уз заснивање радног односа за лица без квалификација

Висина субвенције износи за новоотворено радно место износи 300.000,00динара. Уколико се на новоотвореним радним местима запошљавају особе са инвалидитетом, висина субвенције износи 400.000,00 динара. Комплетан ЛАПЗ за 2014.годину можете промаћи на званичном сајту општине Нова Варош.