Opština Nova Varoš - Opštinska uprava.

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Насловна Туризам Природни потенцијали

Природни потенцијали

Ел. пошта Штампа ПДФ

Национални значај Златара

У хидрографском погледу подручје Општине Нова Варош са планином Златар спада у подручја која се према водопривредној основи Републике Србије, третирају као најважније извориште за снабдевање водом Србије. Близина већ изграђених хидроакумулација на реци Увац (3 вештачка језера – Увачко, Златарско и Радоињско) омогућава трајно обезбеђење висококвалитетном водом. Водопривредном основом акумулације на реци Увац су оцењене као акумулације високог квалитета и као такве су предвиђене за превођење у водоток Рзав, ради снабдевања питком водом већег дела Републике Србије (Сл. гласник РС бр. 1/2002). Планина Златар је Уредбом Владе РС проглашена ваздушном бањом 2005.године. Осим овог природног ресурса, део акумулације Увца припада СРП где се налазе многобројне ендемске врсте флоре, ихтио-фауне и фауне – а најпознатији је Белоглави суп. Од укупне територије општине ( 581km²), 12,5% спада у заштићена природна добра којим управља СРП. С обзиром на овакве природне ресурсе, очување и заштита природне и животне средине су од стратешког значаја за општину Нова Варош.

alt

Специјални Резерват природе „Увац”

Специјални резерват природе "Увац" је природно добро од изузетног значаја, тј. природно добро I категорије. Налази се у југозападној Србији у оквиру Старовлашко – рашке висије. Окружен је планинама Златар, Муртеница, Чемерница, Јавор и Јадовник и захвата површину од 7543 хектара. Око 2/3 резервата се налази на територији општине Нова Варош, док се 1/3 налази на територији општине Сјеница. Минимална надморска висина резервата је 760 м, а максимална 1322 м.

Централну морфолошку целину резервата представља кањонска долина реке Увац са долинама њених притока. Воде реке Увац, дубоко су усекле своје корито у кречњачке стене и формирале сужене клисурасто – кањонске долине са високим, стрмим кречњачким литицама. Просечна дубина долина је између 200 и 300 м, а максимална до 350 м.

Посебна вредност кањонских делова долине су укљештени меандри. Ртови меандара у околини села Лопиже имају релативну висину од око 100 м. Меандри Увца су већ препознатљива слика из југозападне, али и целе Србије – сигурни смо да ће их, у годинама које следе, посетити бројни посетиоци из целог света.

alt

Специјални резерват природе "Увац" издваја присуство око 130 врста птица. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији и једна од највећих на Балкану У најзначајније спада белоглави суп (Gyps fulvus) – једна од две преостале врсте лешинара које се данас гнезде на подручју Србије. Бројност белоглавог супа је током последњих 20ак година редовно расла, тако да сада на Увцу има око 450-500 јединки, односно око 110 гнездећих парова.Белоглави суп је наша највећа птица са распоном крила око 2,80 m и просечном тежином од 7,5-8,5 kg, а може достићи и 11 kg.

Улога белог лавог супа у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива – искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини,,природну рециклажу,, Ретко напада живи плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Дуг, покретљив врат, прекривен густим паперјем, омогућује му дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама, на већим подручјима него остали европски лешинари. Редовно претражује подручје пречника од 50 до 60 км око одморишта или гнезда, а често и знатно шире подручје пречника 120-150 км.

Ова ретка врста је пре двадесетак година била пред изумирањем.1990. године, на територији увачких језера преживело је само седам парова белоглавог супа.1994. године основан је Фонд за заштиту птица грабљивица ,,Белоглави суп,, и отворено хранилиште Манастирина на које се од тада континуирано износе тела угинулих животиња и кланични отпад.

alt

У Специјалном резервату природе "Увац" налази се неколико пећина које одликује богатство пећинског накита таложеног из прокопних вода у виду сталактита, сталагмита, стубова, драперија, стакластих иглица. То су:

Ушачка пећина:

Ушачка пећина је најнижи и највећи саставни део система. Има два улаза. Један је из слепе долине Дубоког (Ушачког) потока на 1.020 m н.в. а други је 1.160 m северно у кањону Увца на висини 955 m н.в. Укупна дужина канала Ушачке пећине износи 2.520 m при чему је главни канал дужине 2.090 m док остатак припада бочним каналима. На више места у пећини ток понире и поново се појављује у виду извора и тока. На великом броју места у пећини, нарочито на местима промене правца канала, присутне су речне терасе које су изграђене од кластичних седимената које је овај ток одложио.

Бездана:

Бездана је најмањи део Ушачког система, али је најрашчлањенија што је чини најинтересантнијом. Састоји се из шест целина: Јама Бездана (улаз у део Бездана), Велика дворана, Галерија и канал са кадама, Уски канал, Везни канал и Канал са стубовима. Улаз у јаму Бездану налази се на крају слепе долине Милетин До. Удаљен је око 0,5 km у правцу запад-северозапад од првог, главног улаза у Ушачку пећину.

Ледена пећина:

Ледена пећина простире се између краја канала са стубовима, који припада Бездани, и улаза (у Ледену пећину) у кањону Увца. Ледена пећина је веома богата пећинским накитом (М. Љешевић, 1982.). По обиљу накита истичу се прве три дворане Ледене пећине, део Четврте дворане и Западна галерија. Најзаступљенија форма накита су стубови. Стубови су високи, 10 m и више, великог пречника, а јављају се појединачно и у колонијама. Најрепрезентативнији су велики стубови у Трећој и Четвртој дворани, где се посебно истичу два стуба пречника 5 и 6 m и 4 m висине. Поред стубова у знатној мери су заступљени сталагмити, драперије, бигрене кадице са атрактивним микроформама као што су корали, кристални јежеви, стакласте иглице и др. Заступљен је и знатан број травертинских тераса.

Део Четврте дворане и Пета дворана немају накита, а део канала непосредно иза Пете дворане је оскудан накитом. Накита има и у Главном каналу иза Понорског канала и у скоро свих шест галерија до краја пећине. Поред сталактита, сталагмита и драперија, има салива у нешто већем броју

Баждарска пећина:

Баждарска пећина налази се у селу Урсуле, засеок Таировићи, око десет километара северозападно од Сјенице, на десној обали Увца у близини ушћа Кладнице у Увац. Улаз се налази на 1.075 m н.в., односно 155 m је изнад нивоа Увца. Баждарска пећина има хидрогеолошку функцију понора. На удаљености од 100 m од улаза део канала је најбогатији накитом. Развијени су стубови, сталагмити, сталактити у облику цевчице, каде и др.

Баждарска пећина је релативно једноставан, хоризонтални спелеолошки објекат значајних димензија (дужине) и спада у ред дужих пећина у Србији.

Тубића пећина:

Налази се у селу Тубићи, 5 km северозападно од Сјенице. Тубића пећина је благо вијугав, умерено разгранат простран канал. убића пећина је повремено хидролошки активна. Један улаз јој је у функцији понора а други је извор. Пећина је проточна и њен главни канал практично представља проточни тунел Маљевинског потока, у хидролошки активном делу године. Већим делом године пећина је претежно сува. Пећина је богата накитом и обилује терасама. Заступљени су највише сталактити, који су углавном кратки танки и здепасти. Има сталагмита, салива, драперија и др. Присутни су назупчени вертикални кречњачки слојеви.

alt

О Златарским језерима

УВАЧКО ЈЕЗЕРО

На Растокама, месту где се Увац растакао у два рукавца, а мештани села између Јавора и Златара га бродили, средином седамдесетих година прошлог века огласиле су се мине. Неимари су подизали трећу брану у срцу плаховитог пештерског делије.

Изградњом земљане бране од 110 метара (највиша земљана брана у Србији) створено је језеро дуго 27 km са 212 милиона m3 воде, која покреће агрегат снаге 36 MW и производи годишње 70 милиона KWh струје.

На обалама овог језера налази се највеће станиште белоглавог супа на Балкану. Овом језеру припадају и чувени меандри реке Увац. Језеро је пребогато разним врстама рибе а свуд около се пружа прелеп погледНеколико видиковаца који су саграђени на обалама кањона Увца, међу којима је најпознатији видиковац Молитва, су омиљена места за посету од стране туриста, одмор и уживање у божанственом поледу.

alt

ЗЛАТАРСКО ЈЕЗЕРО

Златарско језеро или језеро Кокин Брод је вештачко језеро у долини Увца. Налази се између планина Златара на југо-западу и Муртенице на северо-истоку, удаљено 10-15км од Нове Вароши. Језеро има површину од 7,25км², а дугачко је од 15км до 23км. Настало је 60-их година изградњом која је преградила реку Увац код Кокиног Брода. Брана електране је висока 83 метра и највећа је земљана брана изграђена у Европи, а ниво језера због ње варира и до 45м

Златарско језеро је треће по величини у Србији после Ђердапскоги језера Перућац на Дрини. Ово језеро је пловно својим највећим делом а вожња чамцем по овом језеру представља јединствен доживљај. Са куле Визиторског центра посетиоци могу да уживају у погледу на језеро и белоглаве супове. Објекат површине 300 квадратних метара налази се у непосредној близини магистралног пута од Београда према црногорском приморју и представља “капију” у Резерват. Језеро је највећим делом пловно што пружа могућности за вожњу чамцима и потпуно уживање у свим природим лепотама које нуди.

alt

РАДОИЊСКО ЈЕЗЕРО

Радоињско језеро представља компензациони басен за хидроелектрану Бистрица и одликује се стабилном обалском линијом, што значи да су амплитуде водостаја незнатне током године. Обалска линија је дугачка 25 км, а највећи део језера лежи у клисурастом делу долине Увца, са водом у којој током лета преовлађују зелени тонови провидности до 3–4 м. Језеро је укљештено између стрмих кречњачких обала и дугачко 11km са највећом дубином од око 30m. Ширина воденог огледала непосредно иза бране износи 300 - 500m, али се језеро узводно сужава тако да је на неким местима уже од 50m.Температура воде је нешто нижа од Златарског и Увачког језера (10-120С) зато што долази са дна Златарског језера и додатно се расхлађује пролазећи кроз турбине хидроелектране „Кокин Брод“. Има мало колоидних честица у води, због релативно чврсте обале, што условљава и провидност до 5m.

Такође, на литицама Радоињског језера се гнезди белоглави суп - 2014. године избројана су 22 пара, а 2015. године 24 пара.

alt