Гастрономија
Поред ових природних и културних потенцијала које треба посетити, ту су и традиционални специјалитети Нововарошког краја које посетиоци треба да пробају. То су Златарски сир, мед, хељда и хељдопита.
Златарски сир је један од најпознатијих и најквалитетнијих аутохтоних млечних производа у Србији. Припада групи белих меких сирева, а по садржају млечне масти сврстава се у групу пуномасних сирева. Вековима се справља на традиционалан начин у сеоским домаћинствима подно Златара, у околини Нове Вароши. Једна од главних карактеристика златарског сира је та да се производи од пуномасног крављег млека.
Поднебље Златара, климатски услови и састав трава, међу којима се налазе и бројне лековите биљке, омогућили су да Златарски сир има посебан укус. Млеко потиче са надморске висине од 800 до 1.500 метара. Вековна традиција у начину производње допринела је да његова специфичност буде већа. Тајна производње је у малој количини произведеног млека, подсиравању одмах након муже крава, начину дозревања и надморској висини на којој зри. Није га могуће индустријски произвести у квалитету који има традиционална производња.
Златарски сир се прави тако што се у свеже помужено млеко дода маја, а након једног сата кроз масу се прође кашиком како би се сурутка што боље одвојила од сира. Онда се сачека још један сат и сир се ставља у газу у којој опет стоји још један сат. Онда се, још увек у гази, сир ставља под дрвени круг који се притисне каменом и тако стоји 4 до 5 сати. После тога се сече на кришке, дебљине до једног центиметра, слаже у канте и редом соли. Сир се држи на топлом око 40 до 45 дана док не сазри.
Златарски мед. Производња меда у златарском крају има дугу традицију. Мед са овог подручја је одличног квалитета јер је произведен у природном амбијенту брдско-планинског подручја које је очувано од индустријског загађења. Највише се производи ливадски, шумски и багремов мед који се све више меша са сувим воћем и орасима и износи на тржиште у мањим паковањима. Поред меда производе се и други пчеларски производи (прополис, поленов прах, пчелињи млеч, восак) који у мешавини са медом представљају препарате на бази меда који имају широку примену у поспешивању имуног система.
Хељда.За хељду се каже да је краљица планина. У златарском крају се традиционално гаји и користи као здрава, лековита али и хлебна биљка. У последње време потражња за њом је све већа због њених прехрамбених, али и лековитих својстава, па њен узгој представља велики потенцијал. Хељда се скоро увек сврстава у житарице, иако је ботанички гледано, она зељасто поврће. Осим за исхрану, хељда се користи и у друге сврхе. Љуспице хељде, које представљају заштитни део зрна хељде које се љуштењем одваја од јестивог дела, користе се, у комбинацији са сушеним лековитим биљем, за производњу јастука и душека као пуњење за њих.
Хељда је захвална биљка јер успева на различитим земљиштима. Кратког је вегетационог периода и брзог раста. Сазрева за отприлике три месеца од часа сејања, па је врло погодна као предусев, јер брзим растом пригушује коров. Хељда има једну врло занимљиву особину коју нема ниједна друга житарица. На зељастој стабљици развија се и до 2000 мирисних, белих, ружицастих и црвених цветова, сложених у гроздасте цвасти, врло богате нектаром, па их радо посећују пчеле. Цветови се развијају неуједначено тако да време цветања траје и до тридесет дана.
Хељдопита. Хељдопита је специјалитет златарског краја. Ниједно славље, ни мање ни веће не прође без овог специјалитета, које се служи као предјело. Хељдопита се прави од палачинака филованих сиром, кајмаком и јајима. За филовање се користи златарски сир који хељдопити даје посебан укус.
Хељдопита може бити и савршен доручак јер садржи квалитетне масноће и угљене хидрате који се споро разлажу и дуго нас држе ситим и пуним енергије.
