Opština Nova Varoš - Opštinska uprava.

Туристичко-спортски центар „Златар“ награђен на 6.Међународном сајму туризма у Крагујевцу 

   Туристичко-спортски центар „Златар“ са укупно шест престижних награда завршава ову, више  него плодоносну, туристичку годину, како на пољу промотивних активности, тако и по    инвестирању у инфрастуктуру. Последња у низу признања је специјална награда за успешан  наступ и промоцију са посебним акцентом на брошуру „Златар – 285 златних дана“, која је ТСЦ  додељена на недавно завршеном Међународном сајму туризма у Крагујевцу.

  На  изузетно посећеној сајамској манифестацији у граду на Лепеници, на којој се ове године окупило преко 120 излагача из земље и иностранства,ТСЦ је своје природне потенцијале, смештајне капацитете, здраву храну и традиционалне специјалитете, као и локалне туристичке догађаје, представио на заједничком штанду Регије Западне Србије. У фокусу је била промоција претстојеће зимске сезоне, за  коју овдашњи туристички радници, а по досада уговореним и најављеним аранжманима, очекују да ће  бити берићетна, знатно боља него лане.

Нова инвестиција у хотелу „Панорама“  

Гостима хотела „Панорама“ на Златару , као и домаћим љубитељима пливања, од средине новембра на располагању је савремени базен затвореног типа, са просечном температуром воде од 28 степени. За радове на изградњи 13 метара дугог и осам метара широког базена, са највећом дубином од метар и по, била је задужена пријепољска специјализована фирма „ХБСС“, а инвестицију вредну око три милиона динара, финансирала је Општина Нова Варош посредством Туристичко-спортског центра.

       Корисници републичке социјалне помоћи од недавно су изложени опасности да изгубе овај новчани приход у случају да одбију задужење које им додели матични центар за социјални рад, а оно подразумева радно ангажовање, лечење или додатно образовање. У општини Нова Варош, према евиденцији Центра за социјални рад, до краја октобра сталну новчану социјалну помоћ из републичке касе примило је 268 лица (131 породица) од којих је 109 радно способних. У Србији има 267.000 корисника социјалне помоћи, од којих је 147.000 способно да ради и на тај начин врати друштву оно што им оно обезбеђује, а то је 1,1 милијарду динара месечно за републички, и око 1,2 милиона динара за локални ниво колико се издваја за сталну НСП.

        У општинском Центру за социјални рад истичу да ако радно способни носилац домаћинства које је корисник социјалне помоћи одбије да ради, казна ће му за прво одбијање бити умањење новчаног износа, док је за друго одбијање санкција престанак исплате. У овој установи додају да ова мера, међутим, неће ићи на штету осталих чланова породице. – Носилац права добија 7.850 динара месечно, на то сваки пунолетни члан домаћинства прима још 3.800 динара, а сваки малолетни још 2.400. Он може да умањи своју надокнаду, али се не може узети детету, нити детету може бити ускраћена социјална помоћ због тога што су мајка или отац неодговорни или неће да раде – појашњава социјална радница Бранка Рвовић, водитељка случајева сталне НСП.Она каже да су овдашњи корисници НСП прилично обавештени на ову тему и да не пружају отпор за радно ангажовање, али да је већи проблем упослити самохране родитеље (на евиденцији их је 23), који се најчешће правдају да за тих неколико сати радне обавезе немају где да оставе децу.